Dobrodošlica
Poštovani članovi Balkanskog udruženja radiologa, poštovane kolege,
Nakon dužeg pauze naših aktivnosti zbog epidemije COVID-a, zbog koje nismo bili u mogućnosti da se okupljamo uživo, sa velikim zadovoljstvom vam želimo dobrodošlicu na ovogodišnji XVIII Balkanski kongres radiologa!
Odlukom Izvršnog komiteta i na predlog naših kolega iz Srbije, kongres će biti održan u Beogradu. Ove godine će balkanski kongres biti spojen sa srpskim nacionalnim radiološkim kongresom. XVIII kongres će biti jedistvena prilika za sticanje i razmenu znanja i inovacija, kao i uspostavljanje saradnje između radiologa Balkana. Sa dinamičnim programom, koji uključuje sesije, panel diskusije i radionice, pozivamo vas da nam se pridružite u ovom inspirativnom iskustvu. Teme zaista odražavaju aktuelne trendove i nove, najsavremenije pristupe u radiologiji. Ovaj kongres ima bogatu istoriju i odigrao je značajnu ulogu u napretku radiologije na Balkanu, okupljajući radiološke eksperte sa celog Balkana i šire.
Takođe, mi ćemo biti domaćini ESOR Visiting Professorship za sve koji su zainteresovani za oblast opšte i neuroradiologije. Eksperti iz neuroradiologije će odžati predavanja sa najnovijim dostignućima iz odabranih poglavlja, a tokom interaktivnog prikaza slučajeva, biće prikazane karakteristične kliničke situacije, obrazac edukacije koji je dobro poznat kada je u pitanju ESOR, a koji se pokazao kao vrlo atraktivan i veoma efikasan.
Ovim putem još jednom izražavamo veliku radost što ćemo se okupiti da razmenimo naučna dostignuća i još jednom podstaknemo okupljanje balkanskih radiologa, jačajući već tradicionalne prijateljske odnose. Upravo je to jedan od glavnih ciljeva naše organizacije – da ujedini radiološku zajednicu u ovom malom geografskom prostori, ali bogatom istorijom i tradicijom.
Nadamo se da se radujete kao i mi što ćemo se ponovo lično okupiti, unaprediti i podeliti znanje i uživati u boravku u Beogradu!
Vidimo se u Beogradu!
Teme kongresa
1. Muskuloskeletni sistem
2. Respiratorni sistem
3. Kardiovaskularni sistem
4. Interventna radiologija/vaskularna
5. Interventna radiologija/nevaskularna
6. Urogenitalni sistem
7. Neuroradiologija
8. Digestivni sistem
9. Oboljenja dojke
10. Pedijatrijska radiologija
11. Imidžing u onkologiji
12. Junior sesija
13. Interventna neuroradiologija
14. Glava i vrat
15. Urgentna stanja
Registracija
Starosna granica za kotizaciju u svojstvu specijalizanta je 35 godina.
Navedeni iznosi učešća na kongresu će se striktno poštovati u zavisnosti od datuma uplate. Na ovaj broj računa, može da se uplati kotizacija za učešće na kongresu u dinarskoj protiv vrednosti po srednjem kursu na dan uplate.
Kotizacija uključuje:
· Pravo učešća na naučnim sesijama
· Kongresni materijal
· Zakuska tokom pauza i lunch paketi između naučnih sesija
· Svečana večera
| Rana kotizacija (do 15.9.2023.) | Kasna kotizacija (15.9 –10.10.2023) | Na licu mesta | |
| Nisu članovi URS / Radiološke sekcije SLD | 150 € | 170 € | 190 € |
| Članovi URS / Radiološke sekcije SLD | 120 € | 140 € | 160 € |
| Specijalizanti | 70 € | 90 € | 110 € |
| Radiološki tehničari | 50 € | 70 € | 80 € |
Kako doći
Aerodrom
Aerodrom Nikola Tesla Beograd (BEG)
Surčin, 18 km zapadno od centra Beograda
Adresa: Beograd 59, 11180, SRBIJA
Telefon: +381 11 209 4000
Dostupni su šatl autobusi za dolaske i odlaske naaerodrom sa Trga Slavija po ceni od 400 dinara (3,4€) u jednom pravcu. Sva vozila su moderna i uredno opremnjena. Postoji i nekoliko redovnih linija javnog prevoza.
Autoputevi
Beograd se nalazi duž panevropskih koridora VII i X. E70 direktno povezuje grad sa Slovenijom i Hrvatskom, kao i Rumunijom i Bugarskom. E75 povezuje Beograd sa Mađarskom, kao i sa Severnom Makedonijom i Grčkom.
Železnica
Beograd je direktno povezan međunarodnom železničkom linijom za Bar (Crna Gora) preko Podgorice (Crna Gora) i Ljubljanu (Slovenija) preko Zagreba (Hrvatska). Zbog rekonstrukcija, red vožnje treba redovno proveravati.
O Beogradu
Beograd je glavni i najveći grad Srbije, smešten na ušću reke Save u Dunav i na raskrsnici Panonske nizije i Balkanskog poluostrva. Jedan je od najstarijih u kontinuitetu naseljenih evropskih gradov. Danas celokupna teritorija Beograda ima 1,68 miliona stanovnika.
Istorija
Prvi ljudi koji su se naselili u ovom region vezuju se za neolitsku starčevačku kulturu u 6-7. milenijumu pre nove ere. Jedna od najznačajnijih praistorijskih kultura u Evropi, vinčanska kultura, nastala je na području Beograda i najpoznatija je po najranijoj poznatoj metalurgiji bakra u Evropi i protopismu. Dokazi o ranom poznavanju geografskog položaja Beograda mogu se naći u raznim antičkim mitovima i legendama. Planina koji gleda na ušće Save u Dunav opisan je u epskoj pesmi Jason i Argonauti. Naselili su ga Tračani-Dačani i Kelti, a kasnije su ga osvojili Rimljani, a zatim 6. veku Sloveni.
Beograd je služio kao prestonica srednjovekovne srpske despotovine i razvio se u jedan od strateški najvažnijih gradova tokom osmansko-habzburških ratova. U gradu je vođeno više od 100 bitaka i bio je pod opsadama mnogo puta tokom vekova. Beograd je postao razvojni i kulturni centar jugoistočne Evrope, domaćin brojnih međunarodnih događaja. U njemu se nalazi i Univerzitetski klinički centar Srbije, jedan od bolničkih kompleksa sa najvećim kapacitetom na svetu, Hram Svetog Save, jedna od najvećih pravoslavnih crkava, a poznat je i kao rezidencija pisca i nobelovca Ive Andrića i Novaka Đokovića, najuspešnijeg tenisera svih vremena.
Kultura i nauka
U Beogradu se nalazi veliki broj umetničkih i naučnih institucija od nacionalnog značaja: Srpska akademija nauka i umetnosti (osnovana 1886), Narodna biblioteka Srbije (1832), Narodni muzej Srbije (1844), Narodno pozorište (1869), Univerzitet u Beogradu (1905; kao Velika škola 1808). Najpoznatiji muzeji u Beogradu su: Istorijski muzej Srbije, Etnografski muzej, Muzej savremene umetnosti, Muzej Nikole Tesle, Muzej Vuka i Dositeja, Muzej Jugoslavije, Vojni muzej.
Jezik
Službeni jezik je srpski. Zvanična pisma su ćirilica i latinica. Veliki broj ljudi u Srbiji, posebno osoblje i učesnici kongresa, tečno govore engleski.
Valuta
Zvanična valuta u zemlji je srpski dinar (RSD). Strane valute se mogu menjati u menjačnicama i bankama.
Vremenska zona
Beograd i Srbija su u zoni CET (centralnoevropsko vreme) – UTC+1.
U leto, letnje računanje vremena (DST) ga pomera na CEST – UTC+2.
Klima i vreme
Beograd ima umereno kontinentalnu klimu, sa četiri godišnja doba i ravnomerno raspoređenim padavinama. Vremensku prognozu za nedelju Kongresa pogledajte ovde.
Voda
Voda iz česme u Beogradu je bezbedna za piće. Pored toga, mnogi brendovi flaširane vode nude običnu, blago ili jako gaziranu vodu.
Radno vreme
Većina prodavnica i prehrambenih radnji obično rade od 8 do 21 ili 22 časa, ali postoje i druge koje rade 24 sata. Veliki tržni centri su otvoreni od 10 do 22č radnim danima i vikendom. Banke imaju standardno radno vreme od 9 do 17 časova. Većina njih ima bankomate.
Hitne situacije
U slučaju hitnih situacija tokom Kongresa, obratite se osoblju na šalteru za registraciju. U slučaju hitnih situacija u hotelu, obratite se recepciji hotela radi pružanja pravovremene pomoći.
Policija: 192
Vatrogasci: 193
Hitna medicinska pomoć: 194